Centralno ogrevanje z elektrodnim grelcem

Ne se smejat!

Čisto resna zadeva je in si želim komentarja znalcev!
Imam etažno pečko na olje v kopalnici, katero sem se namenil zamenjati in tudi prestaviti v novo pozidan prostor s cisterno. Seveda načrtujem izvesti kar se da ceneje in ko sem že mislil da sem našel primeren najcenejši kotel sem mimogrede naletel na informacijo o električnem pretočnem grelcu moči do 7 kW, kar je dovolj za mojih 70 m2. Pravijo, da so ga razvili rusi za ogrevanje podmornic, sedaj pa je prirejen za civilno uporabo. Stvar me je zainteresirala in resno sem se lotil preračunavanja stroškov olja in primerjavo z elektriko. Seveda je olje cenejše vendar z reklamiranim izkoristkom el. grelca in upoštevanjem komotnosti el. ogrevanja me je pritegnilo. Zahteval sem več informacij in dobil razlago, da deluje na principu elektrod, voda pa nastopa kot elektrolit in s tem se grejejo molekule vode. V nadaljevanju dodajam kompletno razlago.

Vesel bi bil vsakršnega komentarja, predvsem če je kdo stručnjak s tega področja

Hvala !

Električni protočni elektrodni kotao služi za zagrevanje vode u zatvorenim i otvorenim
sistemim grejanja kuća, stanova, vikendica,pomoćnih prostorija, sa maksimalnom grejnom zapreminom do 175 m 3.
Elektrodni grejni kotao se odlikuje optimalnom razradom povećane pouzdanosti.
Oni rade na principu neposrednog prenosa energije električne struje na molekule vode što dovodi do povećanj a njihove temperature. Kod prekida dovoda vode u kotao, on prekida rad, a samim tim se isključuje mogućnost termičkog oštećenja sistema (eksplozije, požara i slično).
MERE BEZBEDNOST
PAŽNJA: Prilikom povezivanja kotla na električnu mrežu STROGO OBRATITI PAŽNJU NA PRIKLJUČAK FAZE (fazu priključiti na naznačenom mestu na kotlu), kao i na uzemljenje.
Na delove kotla koji su priključeni na električnu mrežu obavezno postaviti zaštine poklopce.
Potrebni električni parametri su:
- napon mreže 220 V (postoji mogucnost rada i na 110 V)
- jačina struje MAX 32A
Sistem instalacije grejanja kotlom EKONOMIK 03 mora biti opremljen nalegajućim termostatom sa mogućnošću regulacije od 20 do 90 stepeni, koji se formira na izlaznom vodu neposredno iznad kotla.
Osim ovoga, radom kotla upravlja se klasičnim sobnim termostatom, kojim se po potrebi vrši uključenje i isključenje kotla.
Zaštita električne mreže od kratkih spojeva obezbeđuje se automatskim osiguračem od 25 A – 32 A.
Ne dozvoljava se rad sa kotlom ukoliko je oštećen plastični ili gumeni zaštitni oklop sa spoljne strane.
Spojevi sa navojem grejnog sistema moraju obezbeđivati hermetičnost. Ne dozvoljava se curenje vode na spoljnim površinama kotla. Šema priključivanja kotla mora da odgovara šemi prikazanoj u ovom uputstvu.
MONTAŽA I PRIPREMA ZA RAD
Pri montiranju grejnog sistema, radijatora i cevi koje ih povezuju, neophodno je obratiti pažnju na čistiću cevi i da u unutrašnjost pri radu ne upadaju metalni opiljci i druga prljavština. Po završetku montaže cevi, sistem je neophodno isprati. Kotao se postavlja u grejni sistem obavezno u vertikalnom položaju, pri tome je priključak za fazu obavezno okrenut na dole.
Uključivanje kotla se vrši preko automatske sklopke od 32A sa toplotnom zaštitom, koja uključuje automatski prekidač (max. struje od 32A) i pratiti rad kotla. Potrebno je priključiti ampermetar sa skalom od 0 do 40A i pratiti rad kotla. Rad kotla zavisi i od samog kvaliteta vode.
Ovaj kotao ne može da da adekvatne rezultate u sledećim slučajevima:
ako u vodi ima puno vodenog kamenca (krečnjaka)
ako je instalacija prljava (ulje, masnoća, metalni opiljci)
U sistemu ne sme biti antifriza. Preporuka proizvođača je da se u sistem ubaci destilovana voda, radi optimalnih uslova rada kotla. Snaga kotla reguliše se dodavanjem sode bikarbone u vodu koja se nalazi u sistemu za centralno grejanje. Količina sode koja se ubacuje u sistem zavisi od kvaliteta vode. Na pr: na gradsku vodu, u većini gradova u Srbiji ubacuje se od 1 do 2 grama sode bikarbone na svakih 10 litara vode. Pri puštanju kotla u rad na hladnoj vodi, potrebno je da isti povuče 12 – 15 A, za snagu od 5 – 7 KW. Pri zagrevanju vode u sistemu, proporcionalno raste i snaga kotla. Ukoliko kotao u punoj snazi ne vuče 5 – 7 KW (25 – 30 A), potrebno je dodati još bikarbone sode, a ako je struja veća potrebno je dodavati čistu vodu.
Svi napojni kablovi moraju imati presek 4 mm kv. Otpor uzemljenja ne sme biti veći od 0,8 Ω. Zaštitni uređaj diferencijalne struje (Fi sklopka), ne sme se ugrađivati na električnu mrežu. Ukoliko je Fi sklopka već postojeća u instalaciji, kotao se montira sa plastičnim nastavcima, tako da se odvoji od metalnog dela sistema. U tom slučaju, nula se vezuje na kotao, a uzemljenje se vezuje obujmicom za cevi instalacije. Poželjno je, pre ugradnje elektro-kotla, pri vršnom opterećenju izvršiti kontrolu i merenje napona (nule i zemlje) na instalaciji u objektu upoređujući fazne stavove pomoću osciloskopa. Prilikom priključenja kotla na električnu mrežu OBAVEZNO obratiti pažnju na priključak faze, nule i uzemljenja naznačenim strelicama na telu kotla.
ŠEMA ELEKTRO PRIKLJUČIVANJA
OS – automatski osigurač 25 A
NT – nalegajući termostat od 20-90 C°
ST – sobni termostat od 0-30 C°
A – ampermetar od 0 – 40 A
SK – sklopka (kontaktor) min. 25 A
ODRŽAVANJE GREJNOG SISTEMA
Vodu dolivati po potrebi preko ispusnog ventila (otpor vode koja se doliva, mora biti 5 – 15 KΩ).
U toku grejne sezone, najmanje jedanput, promeniti vodu u potpunosti. Na kraju grejne sezone isprati ceo sistem vodom. Pri vršenju mogućeg remonta sistema isključivati kotao. Priključenje elektro-kotla na električnu mrežu, kao i održavanje, mogu obavljati samo kvalifikovana lica elektro-struke.

Poznam primere, ki so si greli pozimi stanovanje z električnim pretočnim grelnikom, toda vsi so po 2-3 sezonah šli raje na olje ali plin... Predraga elektrika.

Pomoje bi bilo bolje, ce bi zgornje besedilo prevedel v slovenscino, da kasneje ne bi prislo do kaksnih nesporazumov. Drugace pa zadeva zgleda kar uredu, se posebno ce ima boljsi izkoristek od ostalih elektricnih naprav za ogrevanje.

Tole je pa kr zanimiva pečka. A je kakšen link? A mogoče kdo ve koliko je kW elektrike? Kurilc je vsak drugi teden dražji.
LP!

Edini način, da "dobiš" iz 1 kWh elektrike 3, je toplotna črpalka, Poleg da se na elektriko, se greješ še na razliko v temperaturi talnice in zunanjega zraka. Ampak spet dobiš manj, kot če bi pokuril premog iz termoelektrarne direkno.

Ja, glavo v roke!

Jest grem nazaj na drva. Sodobne peči imajo izkoristek nad 90%.

Kurilno olje postaja vedno dražje (je pa komot), tako da bi se mi investicija povrnila v par letih. Drva imam na srečo lastna, drugače pa tle ni računice. Olje pa ostaja za backup, to je jasno.

Za podirat drevesa imaš harvesterje - recimo enega takega. Ti v parih minutkah podre drevo in poskubi veje.
Mašine torej že imaš za vse. edini problem je njihova cena..in pa zeleni, ki bi IMO brž zagnali vik in krik...

Če se vrnem nazaj k grelcu. Zadeva deluje, to je jasno, vendar ima kar nekaj zopnij:

1.) Enofazni priklop, 35A niso mačje..., to prinese zelo drag električni priključek, čudi me da ne obstaja trofana izvedba (bi bila možna), ki bi enakomerno obremenila omrežje in bi se izšla že s priključkom 3x20A.

2.) Pri gretju vode, se dogaja elektroliza le te, problemi z odzračevanjem plinov in dodajanjem vode, če se to zanemari, tisti radiatorji, ki so v inštalaciji montirani najvišje, kmalu ne grejejo več, ker je v njih nevarna plinska mešanica, namesto vode. Za kakšno eksplozijo je možnost sicer majhna, ker vžgati vodik ni najbolj enostavno.

3.) Občutljivost na primesi v vodi (opilki, olja, oglje...), ki so v običajnih sistemih CK, vedno prisotni.

4.) Relativno majhna moč, 7kW za celo hišo je dovolj za prehodna obdobja, za mrzle zime pa je po moje premalo.

5.) Cela olje - elektrika.

Toliko v razmislek.

LP, Azrael